Основна школа на Пазару је почела са радом још давне 1815. године. У школи се учило најпре на црквенословенском, а касније и на народном језику. Услови за рад су били тешки: много ученика, неподесне просторије, недостатак књига, али је школа радила и у овим условима.
Десет година после ослобођења од Турака (1887.), саграђена је Основна школа на Пазару у главној улици, која и данас постоји под називом “ Стара школа Вук Караџић “.
Почетком 20. века, са повећањем броја становника у Пироту, јавила се потреба за изградњом нове школске зграде. Локација те школе је на углу садашњих улица Ћирила и Методија и Вука Караџића. Јован Мисирлић, индустријалац и тадашњи народни посланик, урадио је пројекат за изградњу школе, а почетак изградње је више пута одлаган. Темељ нове школске зграде постављен је с јесени 1932. године, а за ову прилику састављена је повеља која гласи:
За време владавине Њ. В. Александра I
Карађорђевића, краља Југославије,
Суд са одбором општине града Пирота
на челу са председником Светозаром
Т. Мисирлићем, освећује темељ народне
школе у граду Пиротуна дан 4. септембра 1932. године
На дан Светог Саве, 27. јануара 1934. године, зграда основне школе је завршена и освећена. Подигнута је по свим захтевима савремене градње. Имала је дванаест учионица, канцеларију управника школе, наставничку канцеларију, библиотеку, собу за служитеља и друге просторије.
Рад школе између Првог и Другог светског рата остаје непознат, јер су окупатори1941. године однели сву документацију, а школу демолирали.
После ослобођења, школа опет почиње са радом, да би 1951. године прерасла у осмогодишњу. Године 1961. Школа је добила име Основна школа “Вук Караџић “.
Због све већег броја ученика постојећа школска зграда проширена је 1959. године.
Скоро две деценије касније, 1978. године, школа добија и фискултурну салу, ђачку кухињу, свлачионице, трпезарију, радионицу, учионице и наставничку канцеларију.
Последњи пут школа је дограђена 2004. године.
***
Поносни смо на успехе наших садашњих и бивших ученика, као и на многобројне генерације наставника, носиоце различитих признања, који су у раду са децом оставили посебан траг у препознавању ученика ове школе.
Они су учење прихватили као начин живота, верујући да знање отвара сва врата савременог света у којем живе. У том великом свету квалитет који понесу из своје локалне средине је оно по чему ће их препознавати и разликовати.